Lako je prevideti: gost koji ne može sa sigurnošću da pročita vaš meni ne postavlja više pitanja - jednostavno naruči manje. Možda predjelo i piće umesto celog obroka, ili ono jedno jelo koje prepoznaje umesto onog na koje je vaša kuhinja zaista ponosna.
Problem "sigurnog izbora"
Kada gosti nisu sigurni šta jelo sadrži, okreću se onome što zvuči poznato - a to retko biva vaše najzanimljivije ili najprofitabilnije jelo. Prevođenje celog menija, uključujući opise, a ne samo nazive jela, uklanja to oklevanje.
Opisi rade više posla nego nazivi
Sam naziv jela retko prodaje jelo - "Pljeskavica" lokalnom gostu kaže sve, a posetiocu ništa. Kratak, preveden opis ("pečena mlevena pljeskavica, servirana sa kajmakom i lepinjom") obavlja posao prodaje koji bi inače morao da radi konobar, sto po sto.
Takođe poštuje vreme gosta
Gosti koji moraju da fotografišu meni i puste ga kroz aplikaciju za prevod na telefonu su gosti koji su rastrojeni, sporije donose odluku i verovatnije je da će naručiti prvo što razumeju. Meni koji već govori njihov jezik drži ceo sto usmeren ka naručivanju, a ne ka Guglovom prevodiocu.
Odakle početi
Ne morate odjednom da dodate sve jezike. Počnite sa jednim ili dva jezika koje vaši stvarni gosti najviše govore - restoran u turističkom mestu bi možda prvo dodao engleski i nemački, dok bi mesto usmereno na dostavu u mešovitom kraju dalo prednost jezicima samog kraja. Poenta nije pokriti svaki jezik na svetu; poenta je da gost ispred vas ne nagađa.